25 Mar MALA ŠKOLA ZA RODITELjE
SAVEZ UDRUŽENjA ZA POMOĆ MENTALNO NEDOVOLjNO
RAZVIJENIM OSOBAMA SRBIJE
– SAVEZ MNRO SRBIJE –
“MALA ŠKOLA ZA RODITELjE”
MATARUŠKA BANjA
22 – 29. 05. 2011.
SAVEZ MNRO SRBIJE
se iskreno zahvaljuje svim stručnim saradnicima i prijateljima
“ Male škole za roditelje “
na podršci našem programu, našoj deci i roditeljima.
Posebno se zahvaljujemo
Saradnicima koji su sa nama najduže
većina od samog osnivanja, i bez kojih ovaj program ne bi bio to što jeste
Prof. dr Dobrili Stefanović
Prof. dr. Svetislavu Jovanoviću
Prof. dr Jelici Erceg Đuračić
Prof. Dr Veroniki Išpanović Radojković
Mr. Jadranki Novak Šujak
Dr. Petru Skuberu
Milici Bezarević
Uraniji Ugarak
Gordani Nedić
Srbislavi Vučković
Živani Đurović
Nezrini Halilović
Vesni Hohlov Živković
Goranu Bogdanoviću
Ministarstvu rada i socijalne politike
koje oduvek podržava, uvažava i posećuje decu i roditelje u programu “ Mala škola “.
Rukovodstvu “ Mataruške i Bogutovačke banje “ i osoblju “ Termal “-a
čije gostoprimstvo je odavno postalo nezamenljivo a hotel drugi dom.
A najviše deci i roditeljima
zbog emocija koje su decenijama ostavljali i topline kojom ovaj program odiše.
„MALA ŠKOLA ZA RODITELjE”
OAZA LjUBAVI , RAZUMEVANjA I JEDNAKOSTI
Baošić, Banja Koviljača,Novopazarska banja,Fruška gora, Ivanjica Vrnjačka banja,
Beograd, Sokobanja, Donji Milanovac, Mataruška banja
1985. – 2011.
Da problemi mogu zbližavati ljude, poznato je odavno, a kao dokaz može poslužiti i okupljanje dece sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja u okviru programa „Mala škola za roditelje“, koji 30–i put organizuje Savez udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije – Savez MNRO Srbije.
” Mala škola za roditelje ” je edukativni program podrške roditeljima dece sa razvojnim smetnjama kojim Savez MNRO Srbije osnažuje svoja lokalna udruženja za zastupanje prava posebno osetljivih grupa građana i kvalitetan rad u oblasti vaninstitucionalne socijalne zaštite.
Roditelji nose u sebi duboko osećanje bola i krivice za rađanje deteta sa smetnjama u razvoju zbog čega im je preko potrebna psiho-socijalna podrška u prevazilaženju ovih osećanja. Mala škola je prilika za mnoge roditelje da ih neko od stručnjaka i drugih roditelja sasluša i razume. Ovaj program, kako su rekli mnogi roditelji koji su prošli kroz njega je „ lek za dušu „ koji im vraća optimizam, želju za životom, pomaže u prihvatanju problema sa kojim su suočeni i otkriva put koji je pred njima.
Aktivizam roditelja u udruženjima Saveza MNRO doneo je značajan napredak u oblasti zaštite dece sa smetnjama u razvoju jer podstiče samopomoć i lične inicijative roditelja, potpuno prihvatanje problema bez preterane zaštite deteta, maksimalno razvijanje potencijala deteta uz kontinuiranu saradnju sa stručnjacima i kompetencije porodice da prepozna i koristi sve raspoložive resurse koji su joj dostupni. Preveniranje problema porodica u riziku smanjuje njihovu trajnu zavisnost od socijalnih i zdravstvenih službi.
Koncept programa „ Mala škola za roditelje “ se artikuliše kroz stavove koji su opšteprihvaćeni u savremenom stručnom pristupu:
- Porodica ima najvažniju ulogu u socijalizaciji i pripremu deteta za život u zajednici
- Roditelj, posebno majka, je nezaobilazni član tima sa kojim ostvaruje partnerski odnos
- Transfer pozitivnih iskustava sa jednog na drugog roditelja, porodice, vrši se spontano kroz međusobnu komunikaciju u toku trajanja programa
- Program ohrabruje roditelje da se bolje organizuju i, od pasivnih posmatrača, postanu aktivni nosioci akcija u lokalnoj zajednici
Funkcionisanje porodica koje imaju dete sa smetnjama u razvoju je višestruko poremećeno pod uticajem nekoliko faktora: samog deteta sa određenim specifičnostima, frustracijom koja utiče na odnose unutar porodice i socijalni kontekst u kojem boravi.Potpuna i stabilna porodica je preduslov uspešnog psihosocijalnog razvoja svakog deteta. Pored problema sa kojima se svaka porodica uobičajeno susreće, porodice koje imaju dete sa smetnjama u razvoju su opterećene dodatnim teškoćama:češća problematična ponašanja deteta ( nervoza, tvrdoglavost, napadi besa, poremećaji navika, apetita, konvulzije i dr. ), prateći zdravstveni problemi, zamorenost roditelja i nedostatak znanja i kompetencija za pravilno vaspitanje, preterana vezanost deteta za majku, ograničenost kontakata sa drugim osobama van porodice, multipliciranje problema zanemarivanjem druge dece u porodici.Kao posledica ličnih i predrasuda društvene sredine, često se javljaju gubitak samopoštovanja roditelja, osećaji straha i stida, međusobnog optuživanja, raspad brakova, gubitak posla i život na ivici egzistencije… Emocionalne reakcije roditelja direktno su vezane sa prihvatanjem ili neprihvatanjem činjenice da imaju dete sa smetnjama u razvoju i na toj činjenici se zasniva svaka dalja podrška detetu i porodici.
Zbog pomenutih problema , porodice dece sa smetnjama dovode u pitanje svoju biološku, pedagošku, psihološku i sociološku ulogu i svoj status osnovne i najvažnije društvene institucije. U ovakvim uslovima, edukacija roditelja je neophodna mera stručne i društvene podrške, dugoročno orijentisana na očuvanje funkcionalne primarne porodice, aktivizam i samopomoć roditelja u cilju što bolje socijalizacije i rehabilitacije deteta, prevencije institucionalizacije, razvoja partnerstva sa stručnjacima, socijalne adaptacije i pristupa kvalitetnim socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama u lokalnoj zajednici.
Podrška deci sa razvojnim smetnjama je nezamisliva bez uključivanja roditelja u proces rehabilitacije i bez kontinuirane saradnje stručnjaka sa porodicom.
Iskustvo je pokazalo da roditelji koji se uključuju u neku grupu sa sličnim potrebama-interesnu grupu, organizaciju i sl. otvoreniji su za promene u svojim stavovima, spremniji na učenje i saradnju i angažuju se u većoj meri na rehabilitaciji svog deteta.Istovremeno su realniji u sagledavanju problema, odnosno u očekivanjima, čime unose novu pozitivnu energiju i realizam u porodični život.
Osobenost programa “ Mala škola “ je u tome što se u toku sedam dana boravka rad odvija paralelno sa roditeljima i sa decom. Da nije tako, retko koji roditelj bi mogao uzeti učešće jer ne može ostaviti dete toliko dugo bez svog prisustva, nadzora i nege.
Rad se odvija kroz niz radionica koje vode stručnjaci različitih profila (psiholozi, neuropsihijatri, pedijatri, defektolozi, fizioterapeuti, hidroterapeuti, uz povremeno učešće i stručnjaka drugih profila, zavisno od aktuelnih tema i interesovanja učesnika ). Posebna pažnja posvećena je psihološkim radionicama za podršku roditeljima i one su okosnica i srž celog programa, realizuju se prva tri dana boravka uz podelu učesnika na 1. i 2. godinu – roditelje koji su prvi ili drugi put u programu. Svaka grupa radi zasebno, uz podršku jednog ili dva psihologa.Grupe se spajaju na završnoj radionici i roditelji učesnici se još bolje međusobno upoznaju i komuniciraju.
Tokom prepodnevnog boravka, dok su roditelji u psihološkim radionicama, deca su obuhvaćena stručnom podrškom defektologa i volontera u posebnim radionicama, razvrstana u nekoliko grupa, zavisno od broja, uzrasta i sposobnosti.Rad sa decom se odvija kroz kreativne, edukativne, sportske i muzičke aktivnosti. Grupe međusobno sarađuju i deca se tokom pojedinih aktivnosti druže, tako da nema stroge podele i izolacije, jer to i nije cilj okupljanja. U popodnevnim terminima se obično organizuju predavanja pojedinih stručnjaka i ukoliko roditelj želi da uzme učešće, dete je zbrinuto u radionicama pod nadzorom defektologa i volontera.
Sa decom posebno rade fizioterapeut i hidroterapeut u utvrđenim terminima, po grupama.Napredak dece u ovoj vrsti aktivnosti i stručnog tretmana je evidentan, pa se pojedini roditelji vraćaju u program narednih godina samo zbog rada stručnjaka sa detetom. Po potrebi i dogovoru sa terapeutima, kontakti se održavaju i preko godine, kako bi se obezbedio kontinuitet u rehabilitaciji i postigli što bolji rezultati.Prisustvo roditelja je obavezno i korisno jer dobijaju stručni savet za dalji rad sa detetom kod kuće i informaciju o daljoj rehabilitaciji.
Poslednjeg radnog dana programa se tradicionalno organizuje takmičenje u plivanju, uz obaveznu dodelu diploma i nagrada a u večernjim satima završna svečanost uz muziku i maskenbal , koji je uvek za decu najinteresantniji.
Aktuelne teme iz različitih oblasti podrške deci sa razvojnim smetnjama i njihovim porodicama uvek se obrađuju tokom programa, tako da roditelji, pored neposrednog učešća u radionicama psihosocijalne podrške, mogu da prisustvuju dodatnim prezentacijama i diskusijama stručnjaka koji su kontinuirano u programu – psiholozi, pedijatri, neuropsihijatri, fizioterapeuti, hidroterapeuti, defektolozi, kao i predavanjima drugih profesionalaca, iz različitih lokalnih sredina, koji se povremeno pozivaju i gostuju sa izabranim temama. Predstavnici Saveza, kao organizatora programa, informišu prisutne o strateškim reformskim promenama značajnim za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i projektima lokalnih udruženja članica koji su inovativni i mogu polužiti kao primer dobre prakse za primenu u različitim lokalnim zajednicama.
Roditelji imaju priliku da, pored grupne, dobiju i individualnu podršku kroz razgovor sa pojedinim stručnjacima koji su u programu. Mnogi roditelji zbog još uvek prisutnog stida, straha i zbunjenosti nisu spremni da pred grupom postave određena pitanja ili se konsultuju o dijagnozi svog deteta, pa im je dobrodošla mogućnost da nasamo popričaju sa profesionalcem. Za mnoge roditelje učesnike ” Male škole “, s obzirom da vrlo često dolaze iz malih ili ruralnih sredina, ovo je jedinstvena mogućnost da imaju pristup iskusnim i poznatim profesionalcima i da otvoreno mogu sa njima razgovarati o svom problemu.
Po završetku ovog programa, roditelji postaju misionari, šire svoje ideje koje im je ponudila „Mala škola“ među roditeljima u svojoj lokalnoj zajednici, koji nisu bili u prilici da prate ovaj program. Ovo je naročito važno jer kroz uspostavljanje komunikacije sa roditeljima koji prolaze kroz slična iskustva stvara se mreža podrške koja predstavlja značajan činilac u osnaživanju roditeljskih kompetencija.
Postignuća kod roditelja učesnika programa ” Mala škola ” se ogledaju u :
- boljem prihvatanju problema u odnosu na početni period
- realnijim očekivanjima
- poboljšanim međusobnim odnosima unutar porodice
- razvijenijim socijalnim kontaktima
- povećanim aktivizmom roditelja – udruživanjem
Postignuća kod dece sa smetnjama u razvoju :
- bolje su prihvaćena u porodici
- raznovrsniji i razvijeniji socijalni kontakti
- bolji opšti emocionalni, kognitivni i fizički napredak
Braća i sestre porodica sa mnro :
- bolje prihvataju svog brata/sestru sa smetnjama
- više se angažuju da pomognu
- ne osećaju se odbačeno i zanemareno
- stiču sigurnost, samopouzdanje
- ostvaruju bolje socijalne kontakte van porodice
Lokalna udruženja MNRO :
- povećava se broj roditelja aktivista
- ojačani su kapaciteti za zastupanje prava korisnika
Lokalna zajednica :
- bolje informisana o potrebama i pravima osoba sa invaliditetom
- razvijenije usluge podrške za osetljive grupe građana
Roditelji se međusobno razumeju jer im je životni put sličan. Kroz učešće u „Maloj školi“ oni razvijaju nova prijateljstva, kontakte i saradnju koja ima dugotrajan karakter. Između njih se stvara saradnički odnos u procesu rešavanja mnogih nepredviđenih pojavnih oblika i ponašanja kod dece sa razvojnim smetnjama.
Njihova razmena emocija, iskustava i nada ne završava ovde u programu, ona se nastavlja i traje tokom celokupnog boravka, u svim situacijama – na bazenu, ručku, sali za vežbe, u šetnji kroz park, uz muziku i ples u večernjim satima.I ne samo tada, već i posle povratka kući, prijateljstva nastala u “Maloj školi ” traju i razvijaju se tokom niza godina. Uvek se rastanak završi sa ponekom suzom i uvek se sa nestrpljenjem čeka naredna godina da se opet okupi staro društvo.Iako je program namenjen prvenstveno mlađim roditeljima, sa manjom decom, koji su na samom početku duge i mučne borbe, puno roditelja dolazi u kontinuitetu više godina, neki od osnivanja škole, samo da bi se družili i svojoj deci omogućili ponovni susret sa prijateljima iz cele Srbije.
Oni koji nisu mogli da borave svih sedam dana u programu, dolaze masovno samo na zajedničko završno veče i maskenbal , da bi i to malo vremena proveli u prijatnom, bliskom okruženju. Naporan put za kratko vreme nije nikada prepreka za veliko zadovoljstvo i retku priliku da se bude isti, ravopravan, uvažen i iznad svega rasterećen, zadovoljan i veseo.
O značaju i ličnom doživljaju programa „ Mala škola „ govore najbolje izjave samih učesnika roditelja.
Mala škola – „lek za dušu roditelja“, tako kažu roditelji koji su bili na Maloj školi. Mala škola za decu i roditelje pomogla je većini roditelja da shvate i prihvate problem koji imaju i sa kojim žive.
Zašto „Mala škola“? Za probleme osoba ometenih u razvoju a posebno u mentalnom razvoju nema dovoljno razumevanja od uže i šire društvene zajednice. U užoj i široj porodici, u bližem okruženju nikada nije bilo pravilnog odnosa i razumevanja za probleme osoba ometenih u mentalnom razvoju i njihove roditelje. Nizak nivo svesti u društvenoj zajednici o ovom problemu i do skora nepostojanje zakonskih propisa koji regulišu prava i položaj ovih osoba i njihovih porodica dovodi ih u stanje beznađa.
Na Maloj Školi za relativno kratko vreme roditelji uviđaju da njihov problem nije najteži i nerešiv, da za njih i njihovo dete ima nade.
Okupljeni zajedno sa istim problemima, velikim međusobnim razumevanjem, za to kratko vreme „napune baterije“, osnaže, osvešćuju sebe i dobijaju snagu da istraju u stvaranju uslova da njihovo dete krene napred. Dešavalo se da neka deca za to kratko vreme boravka u Maloj školi krenu napred a roditelji uvide ono što pre nisu primećivali kod svog deteta.
Vreme provedeno u Maloj školi stvorilo je mnogo čvrstih prijateljstava, roditelji nastavljaju da se druže, posećuju i postaju jedno, obaveštavaju se o napredovanju svoje dece, o bolestima, jednostavno mnogo roditelja posle Male škole ostaje u čvrstoj vezi, dele i dobro i zlo bez obzira na udaljenost.
Završetak Male škole, odlazak svojim kućama i privremeni rastanak uvek se završava suzama i dogovorom da će se opet videti dogodine.
Pričati o Maloj školi se može na dugo i na široko. Može se roman napisati. Značaj i doprinos koji ima Mala škola u životu roditelja, osoba ometenih u mentalnom razvoju nemerljiv je.
Rezultat osvešćenosti i veće otvorenosti roditelja doprineo je u velikoj meri promeni zakona i propisa u korist osoba ometenih u mentalnom razvoju.
Ne može se govoriti o Maloj školi a da se u ime svih roditelja ne učini velika zahvalnost stručnom timu koji je od početka predano, odgovorno i savesno radio svoj posao i sa decom i sa roditeljima.
Mala škola za decu i roditelje, mala po imenu a velika i značajna kako za roditelje i osobe ometene u mentalnom razvoju tako i za društvenu zajednicu, je mnogo doprinela da se menja svest o problemu mentalno nedovoljno razvijenih osoba i njihovih porodica.
Tahir Delić – roditelj Novi Pazar
Mala škola za roditelje je zapravo NAJVEĆA ŠKOLA. Za moju ćerku Mariju (30) i mene postala je sastavni deo naših života. Činjenica da smo do sada 17 puta bile učesnici “male škole”, i da je za nas MAJ – mesec odlaska u Matarušku banju – mislim da dovoljno govori o kvalitetu i potrebi za takvom vrstom organizovanog programa za pomoć, podršku, i celokupom jačanju roditelja. Mala škola je naš prvenac, vatreno krštenje, jer sam ja po prvi put sa svojim detetom izašla iz Beograda, iz svog stana, spavala u hotelu, a krenule smo na sedam dana, pa koliko izdržimo. Evo, na našu veliku sreću izdržale smo, i vraćale se toliko puta. Naravno svake sledeće godine bilo je lakše, lepše, bile smo prihvaćene, “osvojile” smo prostor, stekle mnogo prijatelja sa nekim od njih smo u kontakti i preko godine i to je zaista od neprocenjive vrednosti. Tamo sam čula iskustva drugih ljudi koja su mi puno značila, a mnogima sam ja i moje iskustvo bili od dragocene koristi. Odlazimo tamo gde će nam biti lepo, gde nećemo biti sami, gde će naše dete imati društvo, u hotelu biti tretirani kao i svakidrugi gost, a to je Mataruška banja – mala škola roditeljstva.
Добрила Спировски, родитељ Београд
Utisci su veoma dobri, tek sam sad spoznala koliko volim svoje dete.
Majka, Beograd
„ Mala škola za roditelje „ je nešto što produžava život i volju za životom svakom ko je bio učesnik i mislim da bi trebalo da se održava barem dva puta godišnje.
Majka, Čenej
Veoma sam zadovoljna jer je za mene to bio prvi put da me neko sasluša i ja da čujem iskustva drugih.
Majka, Odžaci
Mislim da je izvrsno i veoma korisno. Ova škola za mene je značila mnogo – rasteretila sam se od mnogih sumnji,razmišljala sam pogrešno, ali uz savet stručnjaka i razmenom mišljenja sa drugim roditeljima danas je sve bolje.
Majka, Kruševac
Ova škola je prilika da se izađe iz sveta depresije u svet nade, moja tragedija nije više samo moja već i nekoga ko želi da pomogne, da me razume i da me osposobi.Upravo ova škola druženja i obrazovanja je škola nade jer može da se učini nešto. Pozdravljam svaku takvu želju!
Otac, Beograd
Ovu školu sam doživela kao psihoterapiju za samu sebe, mnogo mi je značila u „rašćićavanju“ ličnih dilema. Bila sam „ protresana“ tokom razgovora sa psihologom, ali sam na taj način „ istresla“ i neku muku iz sebe.
Majka, Novi Sad
Smatram da je ova škola pun pogodak, možete sagledati tuđe probleme, čuti kako se ljudi bore sa njima i izvući iz svega pouku kako dalje.
Majka, Novi Beograd
Prvi put sam u ovoj školi, jednostavno sam oduševljena.
Majka, Čačak
Ova škola je velika pomoć nama roditeljima. Da sam bila ranije uključena, mislim da sam mogla više da pomognem svom detetu ali mislim da nije ni sad kasno.
Majka, Smederevo
Kroz 30 „ Malih škola za roditelje „ prošlo je
- 2.500 roditelja i dece iz 70 opština
- 82 stručna saradnika
Spisak stručnjaka
- Dobrila Stefanović, pedijatar Beograd
- Svetislav Jovanović, psiholog Beograd
- Petar Skuber, klinički psiholog Slovenija
- Jelica Erceg-Đuračić, neuropsihijatar Beograd
- Živko Sokolovski, defektolog Beograd
- Jadranka Novak Šujak, psiholog Beograd
- Slavica Marković, defektolog Novi Sad
- Mirjana Gavrilović, neuropsihijatar Novi sad
- Veronika Išpanović Radojković, neuropsihijatar Beograd
- Miladin Đurđević, neurolog Beograd
- Dara Mladenović, psiholog Beograd
- Ljubinka Jevremović, defektolog
- Dušanka Blagojević, logoped
- Nenad Gužvić, defektolog Beograd
- Dušan Luković, defektolog Beograd
- Verica Stanojković, soc.radnik Vranje
- Dubravka Đikić, soc. radnik, Leskovac
- Obrenka Mićović, nastavnik Kosovska Mitrovica
- Radmila Crnojački, defektolog Beograd
- Predrag Dacković, defektolog Beograd
- Komnenić Slavka, Lazarevac
- Jovanović Gojko, pedagog Beograd
- Milica Bezarević, defektolog Beograd
- Uranija Ugarak,defektolog Beograd
- Gordana Nedić, defektolog Beograd
- Srbislava Vučković, defektolog Kraljevo.
- Živana Đurović, defektolog Mladenovac
- Biljana Gigić, defektolog Smederevo
- Ana Jerger, defektolog Smederevo
- Nezrina Halilović, defektolog Novi Pazar
- Alma Halilović, defektolog Novi Pazar
- Ivana Mićić, defektolog Ivanjica
- Erne Maruženski, defektolog Slovenija
- Đorić Radoslav, defektolog Smederevo
- Ljiljana Lazić, neuropsihijatar Beograd
- Zoran Saveski, por. terapeut Novi sad
- Milijana Selaković, neuropsihijatar Beograd
- Goran Bogdanović, fizioterapeut Niš
- Vesna Hohlov Živković,hidroterapeut Beograd
- Saša Karadžić, hidroterapeut Niš
- Nada Marković Milojević, neuropsihijatar Beograd
- Vesna Branković Brkan, neuropsihijatar Beograd
- Snežana Antičević, psiholog Beograd
- Gorana Vlaščić, psiholog Beograd
- Vesna Srdanović, psiholog Beograd
- Siniša Volarević, psiholog Beograd
- Nataša Dosevska, psiholog Beograd
- Milan Božičković, defektolog Beograd
- Snežana Branković, genetičar Beograd
- Filipović Marica, defektolog Subotica
- Pinter Irena, socijalni radnik Subotica
- Ljiljana Jovčić, defektolog Beograd
- Helajzen Višnja, psiholog Beograd
- Ruža Šarić, Novi Sad
- Petronijević Jelisaveta, logoped Novi Sad
- Radaković Daliborka, nastavnik Kos. Mitrovica
- Jakšić Slavka, nastavnik Kos.Mitrovica
- Gvozdić Dragana, nastavnik Kos. Mitrovica
- Tahir Delić, sekretar Društva MNRo Novi Pazar
- Aleksić Dragica, sekretar Društva MNRO Niš
- Novović Ruža, defektolog Novi Pazar
- Mladenović Višnja, vaspitač Niš
- Markišić Mica, vaspitač Niš
- Golubović Biljana, vaspitač Niš
- Mirjana Maričić, psiholog, Beograd
- Jasmina Jovanović, psiholog, Beograd
- Milena Jerotijević, psiholog, Beograd
- Goran Rojević, defektolog Beograd
- Desanka Andrijašević, defektolog, Sremska Mitrovica
- Dragana Durković, defektolog, Beograd
- Simić Miloš, defektolog, Kruševac
- Golić Olga, defektolog, Novi Sad
- Bošnjak Lidija, defektolog, psihomotorni reedukator, Subotica
- Balag Emilija, defektolog, psihomotorni reedukator, Subotica
- Varađan Vasilije, defektolog, Vršac
- Kovač Vajda Julija, defektolog, Subotica
- Stipić Vesna, nastavnik, Subotica
- Milanović Gordana, negovateljica, Novi Sad
- Marina Ivković, defektolog Beograd
- Miodrag Kastratović, muzikoterapeut Beograd
- Marko Košutić, defektolog Kula
- Svjetlana Cvijanović, ginekolog Beograd
Mesta iz kojih su dolazili učesnici
- Beograd
- Valjevo
- Aranđelovac
- Aleksinac
- Aleksandrovac
- Brus
- Bor
- Vranje
- Zaječar
- Ivanjica
- Jagodina
- Kragujevac
- Kladovo
- Kruševac
- Kraljevo
- Vrnjačka banja
- Šabac
- Loznica
- Krupanj
- Leskovac
- Prokuplje
- Majdanpek
- Mladenovac
- Novi Pazar
- Kosovska Mitrovica
- Niš
- Negotin
- Požarevac
- Priboj
- Pirot
- Prijepolje
- Raška
- Smederevo
- Smederevska Palanka
- Sjenica
- Tutin
- Topola
- Trstenik
- Užice
- Čačak
- Danilovgrad
- Podgorica
- Split
- Novi Sad
- Bečej
- Bela Crkva
- Bački Petrovac
- Bačka Palanka
- Vršac
- Zrenjanin
- Inđija
- Kikinda
- Kula
- Kanjiža
- Odžaci
- Opovo
- Pančevo
- Ruma
- Srbobran
- Subotica
- Sremska Mitrovica
- Sombor
- Stara Pazova
- Senta
- Feketić
- Šid
- Karađorđevo
- Apatin
- Bačko Novo Selo
- Bački Jarak